САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Финансирање од стране Светске банке помоћи ће више од милион људи у региону да се бори са природним непогодама

3. март 2011.




ВАШИНГТОН, 4. март 2011. – Власницима кућа, пољопривредницима, приватним фирмама и владиним агенцијама у југоисточној Европи и на Кавказу биће омогућено приступачно осигурање од природних катастрофа захваљујући иновативном програму који финансира Светска банка.
 
Одбор извршних директора Светске банке јуче је одобрио зајмове од 5 милиона америчких долара  БРЈ Македонији и 5 милиона америчких долара Републици Србији као део регионалног пројекта Осигурање од ризика од природних катастрофа у југоисточној Европи и Кавказу (South East Europe and Caucasus Regional Catastrophe Risk Insurance Facility Project, SEEC CRIF). Циљ пројекта је да омогући већи приступ финансијској заштити на локалном нивоу од губитака изазваних климатским променама и природним катастрофама. У овој почетној фази Светска банка финансира учешће БЈР Македоније и Србије у овом програму. Очекује се да ће се Босна и Херцеговина, Грузија и Црна Гора прикључити програму у другој фази пројекта. Учешће у програму отворено је за све земље региона. Албанија се већ укључила под посебним финансирањем.
 
Земље југоисточне Европе и Кавказа веома су изложене ризику од природних непогода. Будући да је деведесет одсто површине југоисточне Европе смештено унутар meђудржавних речних басена, регион је веома подложан поплавама. Услед климатских промена учесталост и озбиљност природних непогода су у порасту у свим земљама овог региона, нарочито непогоде које су узроковане временским приликама.
 
БЈР Македонија и Србија посебно су изложене ризику. Између 1989. и 2006. године, на пример, поплаве су представљале 44 одсто природних и технолошких катастрофа у БЈР Македонији. Подаци из последњих 20 година показују стабилан тренд пораста учесталости природних непогода, те озбиљности и интензитета поплава.  При томе су ове земље изложене двоструком утицају - са једне стране, поплаве показују тренд раста, а са друге стране, ефекти климатских промена могу се уочити и у повећаној учесталости  суша у обе земље.
 
Истовремено, обе земље налазе се на медитеранском сеизмичком појасу. Најјачи земљотреси у БЈР Македонији јавили су се 1904. године (магнитуде момента 7.8 степени), 1931. године (магнитуде момента 7.8 степени) и 1963. године (магнитуде момента 6.1 степени). У земљотресу  1963. године  погинуло је више од 1000 људи и оштећено преко 80 одсто објеката у граду Скопљу. У Србији је преко 50 одсто земље изложено ризику од земљотреса интензитета 7.0 степени по Меркалију, а 20 одсто земље ризику од  земљотреса интензитета 8.0 степени по Меркалију, иако је сеизмичка активност блажа него у осталим земљама у региону.
 
Владе у региону имају веома ограничену финансијску могућност да помогну грађанима да поврате имовину и производне капацитете уништене у природним катастрофама. Земљотрес у Србији из 1979. године проузроковао је штету у вредности која је била 366 пута износ који је влада наменила за ванредне ситуације у буџету за 2008 годину. Поплаве из 1994. у БЈР Македонији изазвале су штету шија је вредност 77 пута већа од износа који је наменила влада.
 
Како би помогла у ублажавању последица сличних догађаја у будућности, Светска банка је развила регионални пројекат Осигурање од ризика од природних катастрофа у југоисточној Европи и Кавказу како би подржала напоре земаља овог региона да се прикључе Europa Re, специјализованој компанији за реосигурање од природних катастрофа, тиме што финансира њихове индивидуалне доприносе за чланство. Europa Re ће, заузврат, помоћи раст тржишта осигурања од ризика од природних катастрофа у земљама чланицама.
 
Власници домова, пољопривредници, приватне фирме и владине агенције биће у могућности да купе поуздано покриће за осигурање од катастрофа и/ли уговоре осигурање за ризик од штете услед временских непогода по конкурентним ценама.
 
“Домаћинства, пољопривредници, мала и средња предузећа и друга предузећа која су изложена ризицима повезанима са временским приликама и геолошким хазардима, имаће могућност за приступачно осигурање од природних катастрофа што ће обезбедити финансијску подршку након догађаја који представљају природне непогоде,” рекла је Aлисон Кејв, једна од вођа тима Светске банке који је осмислио овај програм. “У случају веће поплаве или земљотреса, овај програм ће директно заштитити део животне уштеђевине власника домаћинства уткане у вредност некретнине док ће индиректно такође заштитити и банкарски и сектор стамбеног кредитирања. Сектор привреде имаће могућност осигурања од природних катастрофа које подржава овај регионални програм и тако заштити своју зараду од временских непогода, прилагођавајући се климатским променама, уз смањење цене задуживања, и уз побољшање процене вредности власништва и приступа кредиту”.
 
Овим програмом такође се обезбеђује значајна техничка помоћ, која се финансира донаторским средствима а спроводиће је Europa Re, која укључује: (а) израду мапе и модела ризика за земље које учествују у програму; (б) израду дизајна и ценовника за адекватне производе осигурања од ризика од природних катастрофа; (в) мале станице за праћење временских услова као подршка за  параметријско осигурање од временских непогода; и (г) техничку помоћ за регулаторну и реформу политике којима би се створила подстицајна клима на тржишту.
 
“Очекује се да ће програм помоћи даљи развој националних осигуравајућих друштава,” каже  Јуџин Гуренко, други вођа тима овог програма. “Овај програм допринеће јачању финансијског сектора у овим земљама, који ће подстаћи осигуравајућу индустрију у њима — кроз стварање нових клијената, додатне зараде од премија, побољшан приступ глобалним тржиштима реосигурања — и, као најзначајније, допринеће развоју националних тржишта осигурања од ризика од природних катастрофа и временских непогода”.
 
Овај програм допринеће и смањењу могућих непредвиђених фискалних обавеза и трошкова државе на име природних хазарда и ублажити негативан утицај природних катастрофа на фискалну стабилност и економски раст. Програмом ће се ослободити буџетска средства која ће влада моћи да усмери на помоћ после непогода ка оним најугроженијим грађанима, јер влада више неће морати да обезбеђује накнаду штете за оне грађане који могу да приуште накнаду од осигурања.

Контакти за медије
У Скопље
Денис Бошковски
Тел. : +389 2 3117 159
dboskovski@worldbank.org
У Washington
Кристин Шредер
Тел. : +1-202-458-2736
kschrader@worldbank.org
Наталија Сислик
Тел. : (202) 458-9369
ncieslik@worldbank.org

Саопштење бр.:
2011/350/ECA

Api
Api